Napadi migrene mogu prouzrokovati snažne bolove, povraćanje i privremeni gubitak vida, a ono što je najgore je činjenica da još uvek ne postoji efikasan lek koji bi trajno pomogao obolelima u smanjenju patnji. Migrenozne glavobolje ponekad traju satima, a oboleli često pribegavaju nekritičnom uzimanju analgetika kako bi ublažili simptome ili čak i svakodnevnom uzimanju ovih lekova u pokušaju prevencije nastanka napada – nažalost, najčešće bezuspešno. Iako naučnici tvrde da određeni faktori mogu biti okidači za napade migrene - kao što su konzumiranje čokolade, vina, mesnih prerađevina i dugo gledanje televizije - nikada nije pronađen konkretan uzrok za njihov nastanak.
Novo istraživanje iz ove oblasti objavljeno je u časopisu mSystems i možda može ponuditi bar deo odgovora na kompleksno pitanje o uzroku nastanka migrenoznih napada. Naime, istraživački tim sa Univerziteta u San Dijegu, Kalifornija (UCSD), analizirao je briseve usne šupljine i uzorke fekalija 2.200 osoba koje pate od migrena, i utvrdio povišenje koncentracije bakterija koje menjaju nitrate u hrani u hemikalije koje uzrokuju migrenozne napade kod svih ispitanika. Hrana poput vina, čokolade, mesnih prerađevina i nekih vrsta zelenog povrća sadrži visoke koncentracije nitrata koje baktrerije kao što su Rothia mucilaginosa i Haemophilus parainfluenzae razlažu radi zadovoljenja sopstvenih energetskih potreba. Tokom procesa razlaganja, ove bakterije uklanjaju jedan od atoma kiseonika pa nitrati postanu nitriti. Kada nitriti uđu krvotok čoveka, mogu se pretvoriti u oksid nitrita, koji se dovodi u vezu s nastankom migrena i nekih drugih vrsta glavobolja. Međutim, iako je studija UCSD-a pronašla vezu između bakterija koje proizvode nitrite i nastanka migrena, ona ipak nije potvrdila da su te bakterije neposredni uzročnik ovih teških glavobolja, što je stavilo novi zadatak pred istraživače koji se nadaju da su najzad na pragu efikasnog leka protiv migrenoznih glavobolja – probiotičkog preparata koji će efikasno regulisati broj kolonija pomenutih bakterija koje inače predstavljaju normalnu floru usne šupljine ljudi.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. (hons.), spec. kliničke nege
Izvor: http://qz.com
Pratite nas